Poenta je bila i bice da se blati Pravoslavna vera,pa je ova vest iz "Vremena", preneta i u dalekoj Australiji na nacionalnom radiju kao udarna vest. Sto gore to bolje. Koristi sve sto ti je na raspolaganju i kaljaj svoju veru i svoj narod.

U tekstu N.T., s pravom se puno govori o medijima. U današnjoj Politici, u tekstu pod naslovom "Novine u krizi", B.Jakšić piše: "Ruše se tiraži", i dalje: "Upravo to, kvalitet, jedino može da spase novine od izazova". E pa kad bi, npr., po ovoj temi, makar u jednoj od naših novina, ovaj i ovakav tekst imao šansu da bude objavljen, onda bi to bio taj novi kvalitet. No, bojim se da, posebno što se pomenutog Politikinog prosvetitelja tiče, takav kvalitet nije onaj na koji se računa. Ne, već suprotno od svoje liberalno-demokratske ideologije) on će se založiti da "Novine treba vratiti onima koji imaju manja finansijska očekivanja, onima koji su spremniji da razmišljaju o novom multimedijalnom biznis-modelu nego isključivo o izvlačenju profita"). Utopija?! A ne, čovek govori iz iskustva. Samo apeluje na vlasnike da i u vreme krize nastave da finansijski pomažu novine koje narod slabo kupuje zarad svoje prosvetiteljsko-denacifikacione uloge (posebno ako su strani, valjda). Otud će se nastaviti sa papagajskim ponavljanjem iste matrice (sa nešto stilskih varijacija) po novinama koje računaju na ovakav "kvalitet", bilo da su to Politika, Blic, Danas ... A kad je svejedno šta bih čitao, onda i ne kupujem!

G. Tanasić je dobar autor i većinu njegovih članaka rado čitam bez komentara, ali ovde bih ponešto dodao. Tvrdnja da je "praksa drogiranja većinski uvezena" sa Zapada ne odgovara istini. Ovu praksu su upražnjavali narodi Južne Amerike (Koka), Afrike i dalekog Istoka (opijum). U zagradi su samo najpoznatije. To je, dakle, Zapad preuzeo od drugih naroda i kultura. I danas Ugo Čavez u UN otvoreno insistira na legalnosti Koke. I danas u Kini postoji praksa uživanja opijuma. Ono što je ovde preuzeto sa Zapada je praksa raznih vidova zabrana, praćenja i kontrole, uključujući tu i narkotike. U SAD se narkotici podvode pod tzv. "kontrolisane supstance".

Izvorno hrišćansko učenje podrazumeva da je Bog čoveku podario slobodu, pre svega slobodnu volju. Svaki čovek sam čini izbor da li će slediti Reč Božju ili ne. On takav izbor čini, između ostalog, i u odnosu na narkotike. Društvo može (i treba) da sankcioniše ponašanje onih koji ugrožavaju njegovo ustrojstvo i funkcionisanje, što može da bude posledica korišćenja narkotika, ali ne i samo korišćenje narkotika. Zato treba odstupiti od prakse Zapada i narkotike legalizovati (osim onih otrovnih) i kontrolisati ispravnost njihove proizvodnje i plasmana u skladu sa dobrom farmakološkom praksom.

Kada se, na opisani način, istisne organizovani kriminal iz posla sa psihoaktivnim supstancama, ostaje samo problem jednog malog broja hroničnih zavisnika. Ako su u pitanju maloletna lica, takođe treba napustiti praksu Zapada da se ograničava primena sile i drugih vaspitnih metoda i dozvoliti roditeljima da vaspitavaju decu kako misle da treba - to je njihovo prirodno pravo. Država treba da se umeša jedino ako ugrožavaju život i zdravlje deteta ili ga guraju u kriminal. Ako su u pitanju punoletna disfunkcionalna lica, treba ih tretirati kao i druge psihičke bolesnike.

Nemam ništa protiv da Crkva bude pokrovitelj ustanova gde se leče narkomani (i tamo odlaze svojom voljom) ali se tamo mora raditi pod kontrolom stručnjaka. Pri tome sveštenik ne sme da bije.

naprotiv, po toj logici je i svako nasilje (verbalno i fizicko) nad onima koji biju narkomane takodje opravdano a time i kritika "ateistickih ideologa".

Ne bih voleo da je J.J. moj advokat jer bih uz njegovu svesrdnu odbranu svakako dobio najtežu kaznu.
Ko se uz sve što se događa poziva na prvenstvo u praksi drogiranja kao opšte prihvaćene, kao Bogom danog prava na izbor između Boga i narkotika, pa kad se već izaberu narkotici, da budu legalizovani i da država vodi računa o njihovoj ispravnosti, pokazuje da NE(ĆE DA) RAZUME suštinu muke kojoj smo izloženi i čemu to vodi. Uzdržavam se da izreknem zaslužene teže kvalifikacije.
Prema J.J., pošto je uobičajena praksa, već vekovima, da se ljudi međusobno ubijaju a od Boga je dato da izaberemo oružje, izaberimo najokrutnije i ono na kojem može najbolje da se zaradi da bi država imala novca da održava čistoću oružja i dovoljne količine za svoje zadovoljne građane.

naravno da jeste, ne razumem sta je sporno ?
ukazujem na nedoslednost, ne moze se cas tvrditi da je covek zivotinja ( nastao razvojem majmuna ), cas da je nesto vise od zivotinje, u zavisnosti od trenutne potrebe.
ateisticki "maša" treba da prelomi u glavu ovu dilemu. ili nazad bogu, ili humanizam u fijoku.

@?
Slažem se sa vašim komentarom...sasvim logično...
Svako nasilje može da bude “opravdano” samo u smislu da je “razumljivo”, odnosno uvek postoji neki (ne)opravdan razlog zašto je nasilje izvršeno... nezavisno da li smo “stvoreni” direktno ili smo stvarani više puta indirektno, dok nismo dostigli “perfekciju” prema liku Božjem...
Ateistički ideolozi, čak i kad bi nasilje uzimali kao dokaz postanka čoveka mimo Boga, svakako ne moraju biti srećni zbog tako “niskog” dokaza, jer po toj logici i teisti bi trebalo da su srećni jer postojanje nasilja potvrdjuje da npr. čovek nije Bog...(Uzimanje (ne) postojanja Boga kao “osnove” o razmišljanju postanka čoveka, po meni je već dokaz da teisti i ateisti imaju istu Božju osnovu u sebi....što ne negira i Darvinovu teoriju (možda je bilo više primeraka, kreiranje je ozbiljan rad!), a možda i mnoge druge teorije koje će ljudi u budućnosti “izmisliti”, ko to od nas u ovom civilizacijskom sistemu može da zna!)!
Izvinjavam se ako je ovo što sam napisala suviše glupo sa nečijeg stanovišta...molim bez komentara...ovo je samo moje skromno mišljenje...

ne postoji nedoslednost, jer ne postoji apstraktni covek kao sto ne postoji ni apstraktna "primena sile". postoje samo kontrektni ljudi i konrektno nasilje. nema nikakve nedoslednosti u tome da se nasilje odobrava u nekim slucajevima a u nekim ne, osim eventualno kod onih koji eksplicitno tvrde da je svako nasilje uvek pogresno (ne znam nijednog takvog). i sve to nema nikakve veze sa evolucijom (po vama je valjda nedosledan i svaki ateista koji nije vegetarijanac).

@Vlamil

Legalizacija bi bio samo prvi korak u opštoj borbi protiv narkomanije, koji bi:
(1) drastično umanjio broj trovanja sa smrtnim ishodom, koji su uglavnom posledica loše proizvedenih mešavina koje se kupuju na ulici;
(2) izbacio kriminalce iz posla jer bi se jeftin i bezbedan narkotik mogao nabaviti u apoteci;
(3) umanjio atraktivnost drogiranja kod dece, jer više ne bi bilo efekta "zabranjenog voća".

Naglašavam, to je samo prvi korak. Ostali bi se sastojali iz pojačavanja kvaliteta i autoriteta vaspitnog kadra u školama, sa većim ovlašćenjima, kao i većim pravima roditelja u vaspitavanju sopstvene dece. Na primer, profesor, ako otkrije da učenik poseduje narkotik u školi, da ima pravo da ga privremeno suspenduje, zadrži na kaznenom radu i sl. Slično kao što alkohol može legalno da se kupi, ali ne smeš da voziš pijan, da ideš u školu i na posao pijan i sl.

Konačno, uvođenje provereno efikasnih programa rehabilitacije koji mogu uključivati i radikalne mere, u zavisnosti od težine stanja zavisnika. Ali samo u akreditovanim ustanovama. SPC tu može pokazati svoj interes za rešavanje problema kroz besplatno angažovanje svojih ljudi u tim programima, kao dobrovoljaca. Ti dobrovoljci bi se morali obučiti za primenu prihvatljivih metoda lečenja bolesti zavisnosti. I tu je vrlo važno razgraničiti povremene korisnike koji se mogu samokontrolisati (imaju dovoljnu snagu volje) od onih kojima je potrebna povremena pomoć (bez ašova) i onih najtežih slučajeva, kojima verovatno ni ašov nije dovoljan, ali postoje npr. kompetitivni antagonisti opijata i sl.

Pod "dobrom praksom" podrazumevam odgovornu proizvodnju farm. preparata sa kontrolom kvaliteta. Srpska industrija lekova je sasvim sposobna za to i to čak nije ni skupo. Katastrofični scenario sa mnogo hroničnih narkomana mi nije izgledan, jer nemamo ni tako mnogo hroničnih alkoholičara iako je alkohol lako dostupan. Takođe, ranije su psihoaktivni preparati, poput amfetamina, bili široko dostupni bez velikih društvenih potresa.

@ u milosti cenzora je stvarno u milosti cenzora. Cenzor je izgleda neki kul tip koji ne kažnjava nepoznavanje prihvaćene terminologije o evoluciji. Takođe, cenzor je spreman da pruži i drugi obraz jer je prvi već potročio istrpevši da ga svrstavaju u grupu nastalu od majmuna. Pa i nije kriv što ljudi prelaze preko tvrdnje da imamo zajedničkog pretka sa majmunima što je prilično različito od "postati od majmuna". Nije mesto da se o tome dalje razglaba...
Bolji tekst od ovog koji komentarišemo nije se pojavio.
Nije moglo sve da se stavi tako da možemo da dodamo i borbu grupa koje se bave sramnim poslom rasturanja narkotika što kao rezultat daje po neku zaplenu i "spaljivanje" kao i obaranje cena do dostupnosti na nivou žvaka (a i u žvakama).
Crkva se prihvatila posla koji niko nije hteo ili ga je otaljavao i otaljava ga "prihvaćenim" metodama što je većinu nesrećnika dovelo do Crne reke.
Kao društvo trebalo bi da se pozabavimo razlozima posezanja za narkoticima i da suzbijanjem tih razloga počenemo da smanjujemo silu pošasti koja je sposobna da nas uništi.

To što se Crkva stara o ljudima koji boluju od opake zavisnosti je za svaku pohvalu. O nekim našim manastirima koji pomažu tim zavedenim i nesrećnim ljudima čuo sam sve najlepše. Ono što me brine i užasava je što vidim mnoge verujuće ljude, pravoslavce, da opravdavaju ovo krvavo nasilje nad već bolesnim ljudima. Umesto da nasilje vole ateisti jer im ništa nije sveto, ispada da protiv njega u stvari nemaju ništa vernici. Žalosno. A logika "kad je neko zabrazdio toliko da može da umre, mi ćemo ga tući batinama da ga spasemo" je beskorisna i okrutna.
Ako se Crkva zauzela da pomogne to je dobro jer Crkva a priori brine iskreno i s ljubavlju. Peranović nije Crkva i nemojte od batinaša praviti dobra čoveka. I još kad bi se pričalo o novcu koji niko ne kontroliše... ko zna na šta bi ispalo.

@Janković

Rekao bih da imate dobru nameru iznoseći i braneći svoje mišljenje, ali ne zamerite što ću iskoristiti prilično izlizanu izreku da je put u pakao popločan dobrim namerama.
Vaš stav je na distanci i hladan. Vi o problemu hladno kalkulišete i na način koji je zastrašujući.
Može li značenje rečenice koju ste napisali da dopre do vas ako je ponovim: "Nije mi poznato da je nekim izvornim hrišćanskim učenjem zabranjena upotreba narkotika." Ne komentarišemo ovde hrišćanska učenja već obezduhovljenje dela naše dece, rođaka, prijatelja time što su iz razloga o kojima upravo treba da govorimo, prihvatili nešto zbog čega se ili kaju i teže izlečenju ili nemaju snage i umiru.
Oprostićete mi ako grešim, ali iz celog vašeg komentara prosto izbija saznanje da nemate dece jer "vidim decu-narkomane kao kušanje njihovih roditelja i pripadnika Crkve", "Raširenost narkomanije kod dece je, po mom mišljenju, dobrim delom posledica erozije autoriteta nastavnika u školama". Gde ste ovde vi lično.
Molim vas, u ime Boga, počnite da razmišljate o tome ZAŠTO naša deca, rođaci, prijatelji posežu za tim zlom i da jačajući ih tu gde su slabi pomognemo im da se odupru, budu imuni kao što smo vi i ja. Ako uradite kako sam vas molio biće vas posle nekog vremena stid što ste dopustili sebi pisanje prethodnih bezdušnih komentara.

Moje mišljenje je da se u poslednjih godina sistematično napadaju srpska pravoslavna crkva i vojska. Po istraživanjima javnog mnjenja to su poslednje dve institucije u našoj državi koje imaju poverenje u narodu. Kada se i ti stubovi izbiju Srbi će biti rastavljeni na skup pojedinaca koji međusobno neće imati gotovo ništa zajedničko osim jezika.

Posle toga se dobijena masa može zgodno oblikovati sa isticanjem lokalnih razlika, umetanjem novih "pogodnijih" ideja pa čak i izazivanjem građanskog rata.

Ovo ne ide na dobro... apsolutno ne vidim na u zemlji snagu koja je u stanju da se ovome organizovano suprostavi.

Autor teksta uzima u zaštitu Srpsku pravoslavnu crkvu kao posljednji bastiona Srpstva, koji je izložen atacima drugosrbijanaca.
Medjutim imam osećaj da ista nije baš nevinost bez zaštite, već da ona pomalo postaje neregistrirana NVO ljudskopravaškog usmerenja.
Novoizabrani član Sinoda episkop Grigorije je u svom pismu javnosti prevazišao u kritici crkve čak tzv. sociologa religije, istaknutog drugosrbijanskog kritičara SPC.
Novoizabrani član Sinoda vladika Irinej preti episkopu Artemiju progonom zbog njegovog nekooperativnog stava prema srpskim milosrdnim prijateljima.
SPC kao takova pomalo postaje holding koji se bavi, pored duhovne, kojekakvim komercijalnim delatnostima.
SPC ni u kojem slučaju ne može organizirati zdravstvene ustanove, a pogotovo ne one u kojima se primenjuju fizička zlostavljanja kao vid terapije i uz to uzimati novac.
Postoje neograničene karitativne mogućnosti i potrebe za kojima se SPC baš ne jagmi.
SPC je u svojoj historiji bila i u neuporedivo težim situacijama (nacizam ili komunizam) ali nije pokazivala toliku "političku korektnost" prema unutrašnjem i inostranom okruženju.
Mislim da se SPC adptirala na sveukupne društvene odnose i ne zaslužuje postavljanje na pijedestal, što čine autor i većina komentatora.
I u ovom vredi pravilo: Kakav narod, takva vlada (duhovna).

Oprostite, g. Turajliću, ali Vaše shvatanje Crkve je ideološko, a takvo je i shvatanje drugosrbijanaca, samo što su sadržaj i intencija različiti. I jedna i druga strana - patriotska i nepatriotska - Crkvu razumevaju ne iz njene suštine, što uostalom i ne mogu jer u toj suštini ne učestvuju, nego iz njene medijske "pojavnosti", i to na nivou političkog, kulturnog itd. Nacionalno-patriotsko tumačenje uloge Crkve pogrešno je koliko i ono liberalističko-demokratsko, jer oba hoće da je instrumentalizuju. Crkva NIJE nacionalna institucija, bez obzira što je tu ulogu u jednom delu istorije morala da preuzme, a šta biva kad se ta ideja apsolutizuje vidimo na primeru tzv. crnogorske i makedonske "crkve". Ako se nacionalni ciljevi ne poklapaju sa ciljevima jevanđelja, oni NISU interesi Crkve - o tome je stalno govorio patrijarh. Bez obzira što Crkva učestvuje u svakodnevnom životu društva, države i nacije, njena se uloga ne isrpljuje u okviru toga i ona ne može biti samo instrument za ostvarivanje parcijalnih interesa, koliko god oni bili pravedni i koliko god se SVAKA vlast trudila da je u svoja kola upregne. Jasno je da su mediji ovo iskoristili da se obračunavaju sa Crkvom - naravno, iz ideoloških razloga, jer ona ne radi što oni misle da treba! - ali cilj oca Branislava nije nacionalno-patriotske-humanitarne prirode, nego pre svega jevanđelske. Ako to ne shvatamo, onda ne možemo shvatiti ni pismo vladike Grigorija, koje uopšte nije, kako vi mislite, "kritika crkve", niti možemo, osim u nekakvom ideološkom ključu, shvatiti bilo kakvo drugo saopštenje sinoda. Vama je Crkva kriva što nije dovoljno nacionalna, a ovima sa druge strane kriva je što je isključivo nacionalna. Vama liči na neku ljudskopravašku NVO, a vašim (i mojim) neistomišljenicima u isto vreme liči na srednjovekovnu inkvizitorsku firmu. Kakva god bila ideološka vizura - mora biti pogrešna.

Ne bih se slozio da je Srbija u doba komunizma i nacizma bila u tezem polozaju nego danas. U Srbiji su u doba nacizma postojale ne jedna vec dve vojske koje su se borile protiv invazije i stranog okupatora. Tokom pedeset godina komunizma, u Srbiji su se ipak culi kakvi-takvi glasovi intelektualnog disidenstva. Znam da je Mica Popovic tvrdio da je veliku vecinu okupljenih na premijeri Godoa u njegovom ateljeu cinio 'krem UDBE', ali neki disidentski glasovi su se ipak culi.

U danasnjoj Srbiji nema glasova koji bi se mogli suprotstaviti strahovitom pritisku na duh, veru, jezik, kulturu, ekonomiju, politiku i vojsku ovog naroda. Posle otimanje teritorije slede otimanje istorije, jezika i vere. A uporedo sa tim tece otimanje buducnosti srpske dece kroz totalno degradiranje sistema vrednosti, duha zajednice i tolerancije.

U Srbiji danas ne postoji demarkaciona linija izmedju duhovnog i materijalnog. Kultura i umetnost su odavno prestali da poradjaju buntovnike. Pogledajte na sta lici srpski film. Drustvene nauke se jos nekako drze. Crkva je poslednja ustanova u kojoj postoje neki znaci otpora, ali postepene kadrovske promene u Sinodu i stalna medijska ofanziva cine svoje.

2 ?, ne razumem analogiju sa vegeterijanstvom, buduci da bi iz onoga sto pisem trebalo da ispadne obrnuto, te nisam siguran da se razumemo

2 Jasna, oglusicu se o vasu molbu :) iz principa,
u ovoj formi internet komunikacije ne treba ucestvovati bez spremnosti da se istrpe komentari na sopstveno pisanje.
inace, ne smatram vas komentar glupim nikako, drago mi je da ste otvoreni za alternativna gledista.

2 gigli, cenzor treba da kaznjava nepoznavanje terminologije o evoluciji ? a sta mislite o tome da pocne da kaznjava za nepoznavanje uzroka narkomanije ?

ne shvatate sustinu problema, nije narkomanija obezduhovljenje, vec posledica tog obezduhovljenja. da idem jos dalje, narkomanija je (pogresan) oblik produhovljenja, a narko dileri misionari.

kako vidim, resenje vam je poznato, i nadohvat ruke, zasto ne podelite sa nama svoju carobnu formulu ?
da probam da pogodim, da pohapsimo narko-dilere i zabranimo zvake ?
pogledajte stevin komentar, u tom grmu lezi zec.

Zamorno je kako prozapadni mediji uspeju da izokrenu svaku priču u svoju korist. Čitajući o ovom događaju nekoliko dana, nekolicina stvari se namerno ispušta iz vida samo da bi se proizvela emotivna reakcija:

1. Štićenici centra za rehabilitaciju su prihvatili i potpisali mogućnost telesnog kažnjavanja, za:
a) unošenje droge u centar
b) malteretiranje drugih pripadnika centra

2. Jedna od lažnih teza je da se ovo odvija u manastiru. Ne odvija se, već u centru za lečenje 3km od manastira.

3. Snimak je star nekoliko godina. Gde su bili mediji do sad?

4. Kakav je realan učinak centra?
Navodno najuspešnija institucija za lečenje narkomanije u Srbiji.

Itd. Sva bitna pitanja se apstrahuju samo da bi lažni moralisti mogli da dobiju svojih pet minuta na televiziji za kolektivni linč SPC.

Nemam nikakve posebne simpatije ili antipatije za SPC, ateista sam i u ovoj priči - a to bi trebala da bude priča o lečenju narkomana, me interesuje samo jedna stvar:
Radi li ili ne radi metoda lečenja (dakle sve što rade) koju koristi centar?

Čini se da rade, sudeći bar po reakciji i pričama roditelja čija su deca lečena u centru. To je dovoljan razlog ne samo da centar i dalje radi već da se otvori još nekoliko njih.

2 gigli, budite uvereni da sam procitao sve vase poruke pre prethodnog komentara. koliko sam u stanju da pojmim, svakako nedovoljno po vama, tu ima mesavine kritike tudjih komentara i apela za razumevanje problematike. to je legitimno, no i dalje ne predstavlja resenje.
tek u poslednjoj poruci ste konkretnije izneli svoje glediste problematike ( jos uvek vise dijagnoza nego lek ), i sada vidim da se ne razilazimo previse po tome. imamo terminolske nesuglasice, ono sto vi nazivate obezduhovljenjem, ja zovem pogresnim produhovljenjem, ali cenim da je nebitno.

ponovicu citat od malopre

da bih ga uporedio sa ovim sto ste malopre napisali


ima sustinske razlike izmedju ove dve izjave, taman koliko ima razlike izmedju pogresnog i tacnog. i to tim redom.
smatram velikom zabludom ocekivanje resenja od nekakvog drustva, iz vise razloga. prvi razlog je ocigledan i na ovoj temi, to famozno drustvo se nikad nece dogovoriti oko pravih poteza. (postoje li uopste univerzalni pravi potezi?)
i margaret tacer se slaze sa mnom oko ovoga :)

@ Steva Nadrljanski
Komentarišući navode iz mojeg komentara svrstavate me medju one koji žele SPC "upregnuti" u nacionalistička kola, a to je naprosto Vaša odbranaška projekcija njenih aktivnosti, koje bih svrstao pre u prozaičke umesto u jevandjeljske, a pogotovo njenih pojedinih velikodostojnika i sveštenika.
Da li me Vi hoćete uveriti da je vodjenje rasprave o kanonskim pitanjima na B92, koje je uzvišenom Grigoriju "neljudski" zabranjeno, primereno duhu i običajima SPC.
Je li vožnja vlastitim džipom neshvaćenog oca Branislava u skladu s verskom skromnosti, ili možda grešim kada mislim da to ne pripada standardu jednog sveštenika.
Dakle meni je crkva kriva što nije dovoljno moralna, a ne nacionalna kako Vi to interpretirate.
Kako je moguće da je "crna ovca" episkop Artemije nekada držao smokvin list srpskim milosrdnim prijateljima dok su oni pokrivali etničko čistenje, ubistva i uništavanje pravoslavnih objekata na Kosmetu, a odjednom se pretvorio u pravoslavnog talibana koga ostali nastoje "urazumiti".
Svojevremeno sam pročitao ili čuo da se "sila Bogu ne moli, a Bog se sili ne klanja", pa sam iz toga izveo, po Vama neosnovan, zaključak da da se sveštenici imaju ponašati časno i dostojanstveno pred silnicima, a ne im biti servilni, da ne upotrebim izraz za moderatorske nožice.
Medjutim ako ste mi hteli ukazati da sam se ja kao laik drznuo suprostaviti onoj verskoj izreci da su "putevi Svevišnjeg nepredvidivi" i da su crkveni pastiri uvek u pravu, tada se divim Vašoj nepokolebljivoj veri, te Vam je neću više narušavati.

@Nadrljanski

Složio bih se sa Vama u delu da je narkomanija i duhovni problem, ali pre svega kao deo šireg nedostatka duhovnosti u društvu. Korene ovog problema treba tražiti u razaranju porodice. Slažem se da Crkva može (i treba) da odigra značajnu ulogu u vraćanju duhovnosti u narod, ali i roditelji moraju preuzeti svoj deo odgovornosti za vaspitavanje svoje dece. Ne mogu to prosto prepustiti školi ili državi, pa ni samo Crkvi. Pri tome moram da ostanem pri tome da je državno zdravstvo (uključujući i ustanove mentalnog zdravlja) u katastrofalnoj situaciji. Ako mi ne verujete, raspitajte se pa ćete se uveriti.

@Vlamil

Legalizaciju vidim samo kao korak u borbi protiv narkomanije, koja bi imala za cilj, između ostalog, da odvoji kriminal od problema narkomanije i smanji broj smrtnih ishoda. Dalje rešavanje tog problema, kako sam objasnio, vidim u jačanju uloge porodice i škole, pa ako treba i Crkve, u vaspitavanju dece. Slažem se da treba "da uspostavimo prava merila vrednosti" ali ko će poneti taj teret? Moje mišljenje je da tu ulogu pre svega mora odigrati porodica. Ako, naime, porodica dobro vaspita dete, postavi mu neke ciljeve i izazove, prikaže smisao njegovom životu, ono neće nikada postati narkoman, bez obzira na dostupnost hemije; ali, ako u tome ne uspe, ono će se već "uraditi", legalno ili ne. Ne zaboravite da su roditelji glavni uzor svakom detetu.

@Gigli

Oprostiću Vam,jer decu imam,mada sad već više nisu deca... Na njih sam ponosan,jer smatram da je njihov uspeh delom i moj, a posledica je vaspitanja zasnovanog na strogom autoritetu koji sam uspostavio ne batinom, već pre svega duhovnom snagom, do te mere da su, u svoje vreme, bili čak autoriteti i za svoje učitelje u školi. Ne bih želeo da umanjim veliku ulogu svoje žene u tome, kao ni da prikrijem neke neprijatne epizode, ali toga uvek ima i o tome ovde, naravno, neću diskutovati. Samo bih rekao da sa njima nikada nisam ni razgovarao o drogi - sami su došli do ispravnih zaključaka, što me čini još više ponosnim.

Nikola Turajlić...
Mislim da je logično što autor uzima u zaštitu SPC, normalno je štititi napadnutog, čak i kad postoje elementi krivice... Isto tako, u ljudskoj je prirodi, da atakuje bastione, ne samo srpstva....posebno kada se iz “bastiona” slabo čuju reči utehe, milosti, ljubavi, tolerancije, pomirenja, itd. od silne halabuke nekih ljudi koji kao da Poslanicu Vaskršnju nisu ni pročitali...
U pravu ste kad kažete da se “SPC adaptirala na sveukupne društvene odnose”, bez obzira na vaš izgleda sumnjičav stav, ali meni je to pozitivan korak...Adaptacija umesto reformi koje bi uvek da promene sve, čak i prošlost!...
Vaša sposobnost intuitivnog uočavanja mene i kroz ovaj komentar nastavlja da zadivljuje, pa tako vaše prepoznavanje “holdinga, NVO, pa i zdravstvene ustanove”, bilo da se sa tim slažete ili ne, zaista predstavlja zanemarenu temu koja može da bude prijemčiva ljudima bilo da u sebi primarno nose milost ili trenutni prezir...Svakako komercijalni način nije dobar (bedno smo se osećale moje kolege iI ja kada pre par godina nismo ušle na misu u jednu crkvu u Berlinu, jer se plaća ulaz!...Ali, neki socijalno-komercijalni način mislim da bi pružio “neograničene karitativne mogućnosti” za koje Crkva ni ne treba da se “jagmi”, već je dovoljno da otvori vrata ljudima bilo koje religije...verujem ja da bi se i naš Sveti Sava sa tim složio da se kojim slučajem iz svetog pepela nanovo nadje u našem “koordinatnom sistemu”... pa On je pravi istorijski maestro porodičnog pomirenja...
U pravu ste kad kažete da SPC “ne zaslužuje postavljanje na pijedestal”...Pa, nijedan Božji hram, a tako ni SPC, ne treba da bude na pijedestalu jer se zna ”ko” je u Crkvi na pijedestalu...
Nisam razumela šta znači “politička korektnost” SPC prema unutrašnjem I spoljašnjem okruženju”....
Od vas uvek nešto naučim, tako je reč “karitativna” nadvladala moju reč: “milostiva”...
Nažalost, još uvek nisam “savladala” skajp, ali se trudim da to bude što pre....

Što se tiče "karitativne" delatnosti (srpskije bi bilo "haritativne", a najsrpskije "dobrotvorne"), nje ima sve više, mada sam ja svestan da se ona slabo vidi: najpre zato što su sredstva veoma skučena (ne treba ni da podsećam da bez vraćanja imovine te delatnosti suštinski i ne može biti), a i zato što nema samoreklamiranja. Ja se izvinjavam, ali i to je prema jevanđelju (da ne zna desnica šta čini levica): ako činimo dobra dela, ne činimo ih pred kamerama, za razliku od svetskih organizacija koja o tome udaraju na sva zvona.
Uostalom, i ovo što je činio otac Branislav ja smatram za haritativnu delatnost. Kakve koristi može biti od dobrovoljnog življenja i baktanja sa poslednjim slojem društva kojeg su svi napustili? A godinama je sve to bilo skroz besplatno, pa i sad ima onih koji tu besplatno borave. A pre toga je taj čovek godinama bio "zatvorski duhovnik", mislim da svi shvataju šta to znači. Ali eto - spotaknusmo se o onu njegovu krntiju od džipa (ko je išao do Crne Reke, zna da tamo nije uputno ići "jugom").

Potpisujem sve što je rekao g. Nadrljanski. Kad je reč o Crkvi, moje je uverenje da su najkritičniji ljudi koji ne samo da su izvan nje nego i ne poznaju suštinu. Ali, to ih ne sprečava da dociraju.
Živeo sam bezmalo 4 decenije među inovernima. Površnosti ima svuda ali nigde ga ni približno nema u ovoj meri, uz istovremenu hrabrost i gotovost da se zauzimaju stavovi o najsloženijim pitanjima života.

"...Episkop bački Irinej izjavio je da je ono što se događalo u Duhovno- rehabilitacionom centru Crna Reka bilo iznenađenje za sve odgovorne ljude, kao i da su se svi članovi Svetog arhijerejskog sabora saglasili da je posredi zloupotreba i da je metoda lečenja batinama sa gledišta crkve u potpunosti neprihvatljiva.

Gostujući na Radio-televiziji Srbije episkop Irinej je naglasio da očekuje da svi nadležni organi do kraja ispitaju šta se u centru desilo jer „autonomija unutrašnjeg života crkve ne implicira zaštitu u slučajevima kakav se dogodio u Crnoj Reci”.

Vladika bački je izrazio žaljenje što nadležni vladika raško-prizrenski Artemije nije na vreme prepoznao šta se u centru desilo i nije pravovremeno reagovao kako se ne bi stekao utisak da je njegova odluka da smeni upravnika, iznuđena.
„Batine su u svakom slučaju neprihvatljiva metoda lečenja i stiče se utisak da su samozvani terapeuti bolesniji od svojih pacijenata”, rekao je vladika i dodao da su često neobični putevi i stramputice koji su neke ljude doveli do crkve pa se tako i može objasniti njihovo nerazumevanje primene hrišćanskog učenja.

Govoreći o drugim centrima za lečenje bolesti zavisnosti koji su u nadležnosti njegove eparhije, on je rekao da u njihovom radu pored duhovnika, učestvuju i lekari psiholozi i da je to jedini način da se pruži pomoć onima kojima je potrebna..."

Samo da pohvalim tekst. Nemam nikakav drugi komentar osim,
da je autor na veoma vešt i profesionalan način izrazio ono što većina patriota vidi golim okom i čudi se.

2 jovan,
oko primedbe za ostavljanje imena, ne znam kako je sa drugima, ali sto se mene tice nije u pitanju stid, moj stav je NIKAD IME NA INTERNETU.

bezbednosna mera ili paranoja, kako vam se vise svidja.

Samo da kažem da nemam komentara.

Alal vera!